Izmenjenom optužnicom, koju po pravilima Tribunala mora potvrditi sudija, Mladiću se na teret u 11 tačaka stavljaju genocid, zločini protiv čovječnosti nad nesrbima i kršenja zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1992-95.
Kao i u slučaju tadašnjeg predsjednika RS Radovana Karadžića, kome Tribunal već sudi, izmijenjena optužnica protiv Mladića usredsređena je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH; kampanju terora artiljerijskim napadima na civile tokom opsade Sarajeva u istom periodu; genocid u Srebrenici u julu 1995. i uzimanje međunarodnih talaca u maju te godine.
Kako se navodi u predlogu izmenjene optužnice, "Ratko Mladić je, radi postizanja tog cilja, delovao u sprezi sa drugima na počinjenju zločina na različitim lokacijama...Kao najviši oficir VRS, Mladić je imao efektivnu kontrolu nad snagama koje su učestvovale u počinjenju zločina. Mladić je optužen da je planirao, potpirivao i naređivao zločine".
Istovremeno, glavni tužilac Serž Bramerc je, kako piše u saopštenju haškog Tribunala, "pozvao Srbiju i međunarodnu zajednicu da preduzmu sve neophodne mjere u cilju objezbjedeđenja Mladićevog hapšenja".
Uz podsjećanje da je od prvih zločina pomenutih u optužnici prošlo 18 godina, a da je Mladić optužen još u julu 1995, haško tužilaštvo ocjenjuje da je "njegovo hapšenje mnogo okasnilo".
"Prošlo je 18 godina od prvih zločina pomenutih u ovoj optužnici. Prva optužnica protiv Mladića potvrđena je 25. jula 1995, ali on je ostao begunac do današnjeg dana. Glavni tužilac Haškog tribunala poziva Srbiju i međunarodnu zajednicu da preduzmu sve neophodne mere da obezbede njegovo hapšenje. To hapšenje je mnogo okasnilo", navodi tužilaštvo u Hagu.
Bramerc: On je u Srbiji
Na osnovu podataka koje sam dobio, nema razloga da vjerujem da se haški optuženik Ratko Mladić nalazi van Srbije, izjavio Serž Bramerc."To je utisak koji dijele i moji sagovornici", rekao je glavni tužilac haškog Tribunala na konferenciji za novinare u Beogradu.
"Veoma detaljno analiziramo zašto do hapšenja Mladića još nije došlo", rekao je Bramerc i najavio da će se optužnica protiv Madića izmijeniti i dopuniti.
Bramerc je rekao da ne može biti alternative hapšenju Ratka Mladića i Gorana Hadžića i da od nadležnih službi u Srbiji očekuje da učine sve u praktičnom smislu kako bi oni bili privedeni pravdi, a od političara da ih podrže u tom poslu.
Komentarišući donošenje Deklaracije o Srebrenici u srpskom parlamentu, Bramerc je rekao da taj gest vlasti Srbije neće biti pomenut u narednom izveštaju Savetu bezbednosti UN, koji će biti podnet u junu.
"To nije nešto što ću pomenuti u izveštaju o saradnji jer to je politička izjava. Naravno to je korak u u dobrom smjeru, ali nadam se da je on učinjen zbog budućnosti Srbije i njenog naroda a ne zbog Haškog tribunala", rekao je Bramerc.
Bramerc je novinarima u Specijalnom sudu rekao da haški sud već duže vrijeme ima dobru saradnju sa Srbijom, ali da još ne može da da punu kvalitetativnu ocjenu i da neće biti iznenađenje ako kaže da je od najvećeg značaja hapšenje preostale dvojice haških optuženika - Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
"Koristim sve svoje sastanke sa operativnim službama i političarima insistirajući na njihovom hapšenju", rekao je Bramerc, koji od juče boravi u Beogradu u okviru redovnih razgovora sa srpskim zvaničnicima uoči podnošenja izveštaja Savetu bezbednosti o saradnji Srbije sa haškim tribunalom.
Predsjednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković rekao je posle susreta sa Bramercom da je Srbija u potpunosti posvećena saradnji s Haškim tribunalom i izrazio očekivanje da će glavni tužilac suda u predstojećem izveštaju Ujedinjenim nacijama imati razloga da pozitivno izvesti o naporima Srbije na ostvarivanju pune saradnje.
Dosadašnji stepen saradnje jasan je dokaz da su Vlada i njeni nadležni organi u potpunosti posvećeni punoj saradnji s Tribunalom i da se kontinuirano preduzimaju svi mogući napori kako bi preostala dvojica okrivljenih bila privedena pravdi, navedeno je u saopštenju Vlade Srbije posle sastanka srpskog premijera i Bramerca.
Bramerc se prethodno sastao sa predsjednikom Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim sudom Rasimom Ljajićem sa kojim je konstatovao da se saradnja između Srbije i Tužilaštva u oblasti dostavljanja dokumentacije, uvida u arhive državnih organa i svim drugim tehničkim aspektima odvija kontinuirano, profesionalo i bez ikakvih poteškoća.
Na sastanku je zaključeno da nema nijednog zahteva Tužilaštva Tribunala na koji nije odgovoreno u predviđenom roku ili na odgovarajući način, navodi se u saopštenju Nacionalnog savjeta za saradnju s Haškim sudom.
Bramerc će tokom dana razgovarati i sa specijalnim tuziocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem.
Dvodnevnu posjetu Beogradu glavni tužilac tribunala završiće večeras susretom sa predsjednikom Srbije Borisom Tadićem, po njegovom povratku iz posete Azerbejdžanu.
Bramerc je posetu započeo juče višečasovnim sastankom sa predstavnicima Bezbednosno-informativne agencije i članovima akcionog tima za potragu za haškim bjeguncima, Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem.
Poseta Beogradu prethodi izveštaju o saradnji Srbije sa sudom u Hagu, koji će Bramerc predati Savetu bezbednosti UN u drugoj polovini juna.
Od tog izveštaja zavisi dalji tok evrointegracija Srbije. Holandija insistira na tome da, pre odluke o početku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (ŠP) između EU i Srbije, Srbija uhapsi preostalu dvojicu haških optuženika ili da Bramerc saradnju Srbije oceni kao pozitivnu.
Portparol španskog predsedništva Kristina Galjak istakla je da Španija, predsedavajuća EU, i dalje nastoji da proces evrointegracija Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana napreduje, a na pitanje da li će se, konačno, o ovoj temi razgovarati u junu, ona je za "Večernje novosti" odgovorila:
"Moguće je da će o daljem napretku evropskih integracija zapadnog Balkana biti reči na sledećem Savetu ministara".
(nezavisne.com)
